Dolazi Prvi svetski rat. Srećom, Pariz biva sačuvan od nemačke invazije, a u periodu između dva rata postaje slavan po svojim kulturnim i umetničkim zajednicama i noćnom životu. Pariz – mesto okupljanja umetnika sa raznih strana čitavog sveta. U njemu utočište nalazi ruski avangardni kompozitor u egzilu – Igor Stravinski. U Pariz dolaze španski slikari Pikaso i Dali, američki pisac Hemingvej i mnogi drugi. Ponovo nova energija koja menja svet. Kada je reč o modi, period između dva rata smatra se zlatnim periodom francuske mode. Bio je to svakako period velikih promena i reformi. Automobili zamenjuju kočije, prinčevi i princeze gube svoje krune, visoka moda dobija nove klijente i to iz glumačke branše, branše američkih naslednika, supruga i kćerki bogatih industrijalaca. Vrlo brzo nakon Prvog svetskog rata dolazi do radikalne promene u modi. Rađa se stil 20-tih i dan danas neprevaziđen, ne samo kada je reč o modnom, nego o dizajnu uopšte. Frizure nisu više pompezne. Kosa se seče, a suknje skraćuju. Korseti se odbacuju, a žene počinju da se oblače kao muškarci. Dečački izgled (garconne look) postaje popularan među mladim ženama.
Coco Chanel, najvažnija modna ličnost toga vremena, pomaže popularizaciji kratke kose, male crne haljine, žerseja, kao i unapređenju statusa štrika i nakita. Jeanne Lanvin sa svojim očaravajućim vezom, mudrom upotrebom ukrasa i dekoracijom u svetlim i čistim bojama cveća; Jean Patou nikada mainstream, uvek originalan u svojoj karakterističnoj promišljenoj jednostavnosti sa kubističkim motivima; Elsa Schiaparelli, čiji su bliski prijatelji bili Christian Berard, Jean Cocteau i Salvador Dali, vrlo brzo je prozvana jednim od retkih inovatora (nadrealizam i dadaizam osnova su njenim radovima); Madeleine Vionnet, kraljica bijea, kreirala je svoje besmrtne haljine inspirisana antičkim grčkim statuama; prizvođač luksuznih stvari, Hermès počeo je da prodaje svilene štampane marame kvadratnog oblika, popularizovao cipzar i mnoge druge praktične inovacije.
Model Coco Chanel
Ovaj ritam nastavlja se do 1940. kada Pariz pada pod nemačku okupaciju pod kojom ostaje sve do oslobađanja 1944. Srećom, centralni deo grada ostaje manje više neuništen i to, s jedne strane zbog toga što u tom delu nije bilo strateških meta za bombardovanje, a sa druge strane zbog toga što je nemački general Von Choltitz odbio da izvrši Hitlerovo naređenje da se sve znamenitosti Pariza unište pre povlačenja. Mnoge modne kuće u Parizu zatvorile su se za vreme okupacije, uključujući i kuće Vionnet i Chanel. Drugi svetski rat doneo je radikalne promene u modnoj industriji. Nakon rata reputacija Pariza kao svetskog modnog centra počinje da se ruši pred naletom masovne modne proizvodnje koja postaje sve popularnija. Suočena sa fabričkom modnom proizvodnjom, pariska visoka moda pokušava da se odbrani, ali uz vrlo malo uspeha. Novi mladalački stil rođen 50-tih zauvek je promenio lice mode. U upotrebu su ušli i sintetički materijali, a tradicionalni rascep zapadnog društva između visoke i radničke klase postao je neopravdan i neprihvatljiv. Evropa je bila spremna da prihvati i da se prilagodi novodolazećem američkom stilu svakodnevnog oblačenja. Međutim, Christian Dior u februaru 1947. prikazuje svoju prvu kolekciju. Kolekcija se sastojala od usko strukiranih haljina, lepo upakovanih grudi i širokih sukanja sličnih stilu iz perioda Belle Époque. Ekstravagantno korišćenje materijala, ženstvenost i elegancija odjeknule su glasno među posleratnom klijentelom i obezbedile Dioru meteorski uspeh. Urednik američkog modnog časopisa Harper's Bazaar proglasio je Diorovu kolekciju novom modom. Žene širom sveta ponovo su počele da upiru pogled u modu iz Pariza. Najuspešniji kreatori toga vremena postaju, uz Diora, Cristobal Balenciaga, Hubert de Givenchy i Pierre Balmain.
Elsa Schiaparelli, haljina iz 1937.
Do 60-tih godina 20. veka Pariz je ostao na poziciji svetskog modnog centra, kada ovu titulu polako preuzima London. Dolazi ponovo do radikalnih promena u modi uopšte. Mlade žene 60-tih prihvataju detinjasti stil odevanja. Pojavljuje se prva mini-suknja (Courrèges) i tako dalje. Pariz takođe ima udeo u ovim promenama. Pierre Cardin, André Courrèges, Paco Rabanne, Yves Saint Laurent i Emanuel Ungaro svojim kreacijama menjaju tokove i ostavljaju neizbrisiv trag u modi. Pariz nastavlja da bude centar kreativne snage.70-te su same po sebi sasvim druga priča. Možemo reći da su Kenzo Takada (Japanac) i Sonia Rykiel najuticajniji francuski kreatori toga vremena. Kenzo inspiraciju pronalazi u čitavom svetu, mešajući zapadne i istočne narodne uticaje instinktivno shvatajući želje mladih. Sonya Rykiel, kraljica štrika, osvojila je američko tržište i za njih postala kreatorka koja je pobedila Chanel.
Christian Dior pokazuje novu dužinu suknje A/W 1953/54 Christian Dior komplet oko 1955.
Hubert de Givenchy
Veštački materijali likra i viskoza dobijaju svoju široku primenu, a popularni zapadni modni stil biva prihvaćen širom sveta. Ponovo su dva francuska modna kreatora upravo ti koji najbolje definišu modu 80-tih: Thierry Mugler i Azzedine Alaia. Mugler kreira pod jakim uticajem retro glamura Holivuda i futurizma, stvarajući zaobljene siluete oštrih ramena, dok Alaia postaje kralj pripijenosti. I jedan i drugi umnogome doprinose konačnom izgledu ženske siluete toga vremena.
Do 90-tih godina 20. veka Pariz postaje ''place to be'' za sve nove i stare modne kuće i kreatore: Valentino (Italijan, postavlja svoju modnu kuću u Parizu), Karl Lagerfeld (Nemac u Parizu). I to se nastavlja do dan danas.Ne treba zaboraviti činjenicu da je uspešna modna industrija značajan faktor u ekonomiji jedne zemlje s obzirom na profit koji ona datoj zemlji donosi i da su Francuska, Italija, Velika Britanija, Belgija itd. države koje imaju razvijenu svest o tome. Treba imati u vidu i to da dizajn ne može postojati bez razvijene privrede, bez razvijene industrije. Dizajn je nadogradnja. On je „šlag na torti“. Prvo razvijene privreda i industrija, pa tek onda dizajn (logika: kome treba dizajn pegle, kada nema fabrike koja će je proizvesti?!).Otuda jasno proizilazi da su Belgrade (ovaj-onaj) Fashion Week i Belgrade Design Week apsolutno besmisleni.Imidž grada u kojem sve počinje doveo je mnoge kreativne ljude na ideju da je upravo Pariz grad u kojem treba pokazati šta znaš. 4 ready-to-wear nedelje mode (dve za žensku i dve za mušku modu) i nedelje visoke mode okupljaju svake godine u Parizu modne kreatore, kupce, manekene, fotografe, urednike časopisa, novinare, stiliste, šminkere i frizere iz čitavog sveta. I, bez obzira na to što sve više gradova organizuje kojekakve lokalne nedelje mode, Pariz sa svojom nedeljom mode i dalje ostaje na prvom mestu kao grad u kojem je važno pokazati se i biti zapažen. Iako će vam odneti mnogo novca, šansa da vam donese još više vodiće vas da uporno pokušavate.
Yves Saint Laurent
